ПОГЛАВЉЕ 10 – ИНФОРМАЦИОНО ДРУШТВО И МЕДИЈИ
Теме поглавља и преговора
Ово поглавље покрива електронске комуникације, информационо друштво и аудиовизуелну политику.
Када је реч о електронским комуникацијама, регулаторни оквир усмерен је на отварање тржишта телекомуникација. Основни циљ је јачање конкурентности, кроз стварање услова за лакши улазак на тржиште и подстицање инвестирања у овај сектор. У оквиру регулисања тржишта, улога ЕУ је да утврди правила која ће обухватити све телекомуникационе мреже и услуге; да обезбеди правичан приступ основним услугама (телефон, факс, интернет, бесплатни хитни позиви) по оптималној цени свим корисницима, укључујући особе са инвалидитетом; да подстиче конкурентност смањујући доминантну позицију националних предузећа у области телекомуникација, која су имала монопол на одређене услуге (приступ брзом интернету).
Информационо друштво – регулаторни оквир усклађен је са распрострањеним коришћењем интернета у ЕУ. Највећи изазови у области интернета, активности на интернету и ИКТ (информационих и комуникационих технологија) стандарда су снабдевање великог броја виртуелних адреса и складиштење и трансфер капацитета, као и развој техничких стандарда на територији ЕУ, како би се гарантовала интероперабилност, интернет приватност и приступачност интернета. Основни циљеви у области ИКT, тачније 13 специфичних циљева који се односе на дигиталну трансформацију, налазе се у Европској стратегији из 2010. године, Дигиталној агенди за Европу (DAE).
Аудиовизуелна политика формулише се на националном нивоу, а улога ЕУ је постављање основних правила и смерница везаних за заједничке интересе, као што су отварање тржишта Уније и слободна конкуренција. У оквиру телевизијских услуга, циљ регулативе је координација националног законодавства, како би се: слободно трговало ТВ програмима и видео-услугама на захтев; заштитио културни диверзитет; телевизијски канали обезбедили бар половину времена за емитовање филмова и програма направљених у Европи; како би се малолетници заштитили од неприкладног ТВ садржаја и обезбедила заштита од непримереног оглашавања у медијима.
У оквиру електронских комуникација и информационог друштва преговара се о: обезбеђивању независности регулатора; потпуној усаглашености са ЕУ регулаторним оквиром из 2009. године; фиксној широкопојасној мрежи и широкопојасној мобилној телефонији; увођењу јединственог броја за хитне случајеве 112; јачању административних капацитета националног регулаторног тела у склопу припреме за преузимање обавеза које произлазе из чланства у BEREC (Body of European Regulators of Electronic Communications) – регулаторној агенцији за тржиште телекомуникација у Европској унији.
Област информационог друштва отвара простор за преговоре о: даљем усклађивању са прописима ЕУ и развоју у области е-управе, е-здравља, е-правосуђа, е-трговине; о информационо-комуникационим технологијама у образовању, науци, култури и привреди; о условном приступу; о јачању укупних ИТ капацитета, посебно на локалном нивоу.
У области аудиовизуелне политике преговори се односе на: потпуно усаглашавање са Директивом о аудиовизуелним медијским услугама; обезбеђивање административних капацитета у Србији који би били у складу са захтевима из Директиве о аудиовизуелним медијским сервисима; јачање улоге регулатора у делу праћења; прелазак са аналогног на дигитални систем у оквиру дигиталне телевизије, имајући у виду јун 2015. године као крајњи рок; у оквиру интерактивних медија, на интернет приступ европском културном наслеђу; дигиталне библиотеке, интерактивне медијске садржаје у Европи и заштиту корисника видео-игара.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за информационо друштво и медије
За председника, заменика председника, секретара и заменика секретара Преговарачке групе за информационо друштво и медије именује се неко од запослених у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, а чланови Преговарачке групе су представници следећих органа и организација: Министарства културе и информисања, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства финансија, Министарства одбране, Министарства привреде, Министарства унутрашњих послова, Министарства правде, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства здравља, Републичке радиодифузне агенције, Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге, Републичког завода за статистику, Комисије за заштиту конкуренције, Института за стандардизацију, Републичког секретаријата за законодавство, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, Републичког геодетског завода и Министарства за европске интеграције.
Која је корист и резултат за Србију?
Да ли сте знали да су у ЕУ регулисане цене роминг оператера мобилне телефоније? Цене роминга у Европској унији ограничене су, пре неколико година, константним подстицајима Европске комисије да мобилни оператери снизе цене за коришћење мобилних телефона у иностранству. Прва уредба о ограничавању цена роминга (Roaming Regulation) ступила је на снагу 2007. године, а 2012. године ратификована је нова уредба, којом су регулисане цене за крајње кориснике ограничене на следеће износе: 29 евроценти за минут одлазећег позива и 8 евроценти за минут долазећег позива. Дакле, једна од повољности је та што се уласком у ЕУ смањује цена позива у ромингу, када се корисник налази на подручју Европске уније.
Корист од дигитализације, која се у Србији спроводи у оквиру Европске агенде, имаће грађани Србије, оператери, као и држава. Дигитализација ће омогућити крајњим корисницима бољи квалитет звука и слике, разноврснији садржај, више радио и телевизијских програма, нове услуге за особе са инвалидитетом и старије особе, унапређене додатне услуге и друго. Држави ће дигитализација омогућити ефикасније коришћење радио-фреквенцијског спектра, коришћење ослобођеног дела спектра за нове услуге, промоцију развоја технологије као и нова радна места.
У области мобилне телефоније, грађани Србије ће моћи да бирају између великог броја услуга и различитих оператера, због чега ће цене бити ниже. Корисницима услуга омогућена је слободна промена оператера у складу са њиховим потребама, уз могућност задржавања дотадашњег броја и предброја, без обзира на мрежу у коју се прелази.
Уводи се бесплатни, јединствени европски број за хитне службе 112, који се користи у целој Унији. Могуће је позвати број 112 са фиксног и мобилног телефона, како би се конктактирала хитна служба: хитна помоћ, ватрогасци или полиција.
У области информационог друштва, уводи се електронски потпис, који штеди време и смањује трошкове пословања.
У области аудиовизуелне политике, ствара се правни оквир који штити интересе гледалаца. Трајање рекламних спотова у оквиру сат времена у ударном термину на јавној телевизији не сме да пређе 4 минута.
Експланаторни скрининг за поглавље 10 одржан је од 22. до 23. маја 2014. године.
Билатерални скрининг за поглавље 10 одржан је од 10. до 11. јула 2014. године.
претходнo поглавље
