Теме поглавља и преговора
Заједничка пољопривредна политика ЕУ једна је од најзначајнијих области, како у погледу броја прописа који регулишу ову област, тако и у погледу удела пољопривредног буџета у укупном буџету Европске уније. Наиме, величина буџета Заједничке пољопривредне политике је веома висока и износи нешто мање од 40% укупног буџета ЕУ.
Главни циљ Заједничке пољопривредне политике је да се обезбеди стабилно снабдевање тржишта пољопривредним производима по приступачним ценама што, са друге стране, значи одговарајући приход за пољопривредне произвођаче.
Оно што представља посебан изазов у процесу преговора за Републику Србију јесте што се очекују извесне промене у оквиру реформисане Заједничке пољопривредне политике ЕУ за период 2014-2020, којима ће администрација Србије морати да се прилагођава „у ходу“.
Правне тековине у области пољопривредне политике преговараће се у више потпоглавља. Окосницу пољопривредне политике ЕУ чини подела на два стуба. Први стуб чине директна плаћања и тржишне интервенције, док се други стуб односи на политику руралног развоја.
Директна плаћања подразумевају да, уз поштовање одређених услова (очување животне средине и здравља људи, безбедност хране, поштовање добробити животиња, одржавање земљишта у добром стању), пољопривредници добијају подстицаје без обзира на то којом се врстом производње баве. Ови подстицаји имају за циљ да обезбеде стабилан приход без обзира на тржишну несталност и финансирају се из Европског гарантног пољопривредног фонда, као и тржишне интервенције.
Тржишне интервенције се односе на интервентни откуп и друге облике повлачења производа са тржишта, подршку производњи одређених производа, систем квота (млеко и шећер), подршку произвођачким организацијама (у сектору воћарства и повртарства). Неопходно је подвући да у овој области, као и у области директних плаћања, држава чланица не може имати своје националне мере, већ је у питању политика на нивоу Европске уније.
Рурални развој обухвата мере које су неопходне за развој активности у руралним областима, а које доприносе јачању конкурентности пољопривреде и шумарства, побољшању биодиверзитета руралних подручја, унапређењу квалитета живота, као и мере за подстицање диверзификације руралне економије. Средстава за ове мере обезбеђују се из Европског фонда за рурални развој.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за пољопривреду и рурални развој
Кључна институција, чији државни секретар председава Преговарачком групом за пољопривреду и рурални развој, јесте Министарство пољопривреде и заштите животне средине. Такође су и заменик председника, секретар и заменик секретара из тог министарства. Остали чланови Преговарачке групе за пољопривреду и рурални развој представљају следеће институције: Министарствo здравља, Министарствo рударства и енергетике, Министарствo финансија, Министарствo трговине, туризма и телекомуникација, Републички геодетски завод, Институт за стандардизацију Србије, Републички завод за статистику, Завод за интелектуалну својину, Републички секретаријат за законодавство, Републички секретаријат за јавне политике, Канцеларија за ревизију система управљања средствима Европске уније, Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Министарства за европске интеграције.
Која је корист и резултат за Србију?
Резултат усклађивања Републике Србије са прописима Европске уније у области пољопривреде и руралног развоја биће приступ тржишту ЕУ са преко 500 милиона потрошача, уређеност производње, прераде и продаје пољопривредних производа на заједничком тржишту, као и са трећим земљама. Чланство у Европској унији омогућиће пољопривредницима коришћење средстава из фондова за пољопривреду и рурални развој, побољшати квалитет производа и самим тим знатно повећати њихову конкурентност на тржишту ЕУ. Због свега наведеног, преговори у области пољопривреде и руралног развоја биће изузетно захтевни.
Експланаторни скрининг за поглавље 12 одржан је од 18. до 20. марта 2014. године.
Билатерални скрининг за поглавље 12 одржан је од 14. до 16. маја 2014. године.