ПОГЛАВЉЕ 14 – ТРАНСПОРТНА ПОЛИТИКА
Теме поглавља и преговора
Право ЕУ које се односи на друмски транспорт покрива различите социјалне, техничке, фискалне, безбедносне захтеве и захтеве заштите животне средине, са циљем промовисања ефикасног превоза путника и робе и обезбеђивања фер тржишних услова између транспортних оператера. Фокус регулативе у железничком транспорту је пре свега на либерализацији овог сектора и његовом отварању према конкуренцији, унапређењу интероперабилности и безбедности транспортне мреже и развијању железничке транспортне инфраструктуре. У сектору ваздушног транспорта регулише се питање приступа тржишту, као и безбедност ваздушног саобраћаја, уз унапређење права и обавеза путника. Регулатива која се тиче унутрашњег водног транспорта препознаје огроман потенцијал водног саобраћаја као алтернативног вида пре свега превоза робе и има за циљ промоцију и јачање конкурентности унутрашњег водног транспорта у транспортном систему, као и његово укључивање у мултимодалне (комбиноване) логистичке токове.
Велике предности овог вида саобраћаја, у поређењу са осталима, су поузданост, економичност, низак степен штетности за животну средину и велики потенцијал за даље унапређење и развијање. У погледу поморског саобраћаја инсистира се на строгим безбедносним правилима, смањењу ризика од пловидбених хаварија и смањењу негативног утицаја на животну средину.
У оквиру друмског транспорта преговараће се о приступу тржишту робе и путника, ценама и фискалним условима, социјалним условима, затим, техничким и безбедносним условима и превозу опасних материја.
У оквиру железничког транспорта преговараће се о приступу тржишту и инфраструктури – постојању и ингеренцијама независног регулаторног тела (Дирекције за железнице), техничким и безбедносним условима, безбедности и интероперабилности железничког саобраћаја и формирању независног тела за истраге несрећних случајева.
У оквиру ваздушног транспорта преговараће се о приступу тржишту и спољној ваздушној политици, управљању ваздушним саобраћајем, условима заштите животне средине у ваздушном транспорту, заштити права путника, испуњењу обавеза из Споразума о заједничком европском ваздухопловном подручју (ЕCАА - European Common Aviation Arеa).
У оквиру унутрашњег водног транспорта преговараће се о приступу тржишту, увођењу речних информационих сервиса, признању занимања у области унутрашње пловидбе, социјалним условима, техничким и безбедносним условима.
У области поморског транспорта преговараће се о усклађивању нашег законодавства са међународним конвенцијама.
У оквиру комбинованог транспорта26 преговараће се о изградњи савременог интермодалног терминала
.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за транспорт
Институција која је носилац ове преговарачке групе је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, одакле су именовани председник, заменик председника, секретар и заменик секретара Преговарачке групе. Остали чланови Преговарачке групе су представници: Министарства унутрашњих послова, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Комисије за заштиту конкуренције, Агенције за безбедност саобраћаја, Дирекције за железнице, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства рударства и енергетике, Министарства финансија, Министарства одбране, Института за стандардизацију, Директората цивилног ваздухопловства, Агенције за управљање лукама, Републичког завода за статистику, Републичког секретаријата за законодавство и Министарства за европске интеграције.
Која је корист и резултат за Србију?
Чланство у Европској унији омогућава повећање безбедности транспорта и бољу заштиту путникау свим врстама саобраћаја.
Раст конкуренције транспортног тржишта води до повољнијих цена и бољег квалитета услуга. У друмском саобраћају добробит је већа безбедност саобраћаја на путевима и безбедност превоза опасних материја, потом увођење дигиталних тахографа – уређаја за дигитално бележење времена вожње и одмора возача. На овај начин омогућава се лакши надзор над радним временом возача, праведнија тржишна конкуренција с обзиром да се елиминише нелојална конкуренција превозника чији возачи раде више од допуштених 9 сати дневно и, што је најважније, доприноси се повећању безбедности свих учесника у друмском саобраћају.
У железничком саобраћају, корист од фер приступа тржишту и видљивог система наплате инфраструктуре, као и поједностављења процедура за издавање лиценце, које треба да охрабри нове учеснике на тржишту и доведе до његовог отварања, је очигледна. Ту је и јачање улоге Дирекције за железнице као регулаторног и безбедносног тела.
Унапређење заштите путника у ваздушном саобраћају, поред осталог, значи да, у случају када превозник касни или откаже путовање а да разлог нису временске непогоде, он мора да обезбеди смештај и храну путницима, као и накнаду штете уколико је путник тражи. Такође, додатно се штите права особа са инвалидитетом у саобраћају, а прописује се и обавеза јасног истицања пуне цене карте. Побољшава се и регулатива у области пружања услуга у ваздушној пловидби и управљања ваздушним простором.
У унутрашњем водном саобраћају корист се односи на успостављање речних информационих сервиса – РИС (концепта усаглашених телекомуникационих услуга и информационих система за подршку унутрашњој пловидби и њене везе према осталим видовима саобраћаја), у оквиру кога се формирају и подсистеми за лоцирање и праћење бродова, за давање електронских саопштења бродарству, као и за електронско пријављивање путовања. РИС је предуслов за интегрисање међународних пловних путева у нашој земљи са европском пловидбеном мрежом, а од посебног је значаја за европски Коридор VII (река Дунав).
Експланаторни скрининг за поглавље 14 одржан је од 16. до 19. децембра 2014. године.
Билатерални скрининг за поглавље 14 одржан је од 24. до 26. фебруара 2015. године.
| 28 | Комбиновани транспорт је синоним за мултимодални транспорт. |
претходнo поглавље
