ПОГЛАВЉЕ 15 – ЕНЕРГЕТИКА
Теме поглавља и преговора
Сигурност снабдевања енергентима гарантује се правним тековинама ЕУ којима се државе чланице обавезују да држе у прописаним залихама одређене категорије нафтних производа, и да о свим активностима које служе остварењу наведеног циља обавештавају Европску комисију. У 2013. години донет је Закон о робним резервама, који је претходно усклађиван са секундарним законодавством ЕУ. Тиме је РС испунила део обавеза према Енергетској заједници. Доношењем подзаконских аката од стране ресорног министарства наставиће се усклађивање закона у овој области.
Унутрашње тржиште електричне енергије и гаса је потпуно либерализовано у ЕУ 2007. године, док се код нас очекује даља либерализација спровођењем Трећег пакета прописа који је пренет у законодавни систем РС. Прописи позивају на гарантовање универзалних услуга у сектору енергетике као и на адекватну заштиту осетљивих корисника у свим областима. Ради што бољег функционисања енергетског тржишта, захтева се успостављање независних регулаторних тела и независних системских оператера преноса.
У промовисању обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности право ЕУ прописује производњу и побољшање енергетске ефикасности као области које ће се прожимати. Превасходно се истиче енергетска ефикасност као област која ће обележити све енергетске политике. Постављају се захтеви еколошког дизајна и енергетских ознака.
Висок ниво нуклеарне безбедности и заштите од ризика је од изузетне важности. Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије је регулаторно тело Републике Србије основано у складу са регулативом ЕУ. Ова агенција поступа у складу са својим надлежностима и регулише ову област. У Европској унији то је Еуратом агенција за енергетско снабдевање која има ексклузивна права на закључивање уговора о снабдевању нуклеарним материјалима.
У вези са унутрашњим енергетским тржиштем, посебно тржиштем електричне енергије и гаса, изазов за нас у предстојећем периоду представљаће спровођење законодавства усклађеног са Трећим пакетом прописа ЕУ, који се тиче секундарног законодавства (чини га сет директива и уредби у области електричне енергије и гаса). Неки од циљева Трећег пакета су стварање потпунолиберализованог тржишта, постојање јаких мера заштите потрошача, потпуно независног регулатора и добро развијене и уређене власничке мреже.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за енергетику
Институција која је носилац ове преговарачке групе је Министарство рударства и енергетике и из ње су именовани председник, заменик председника, секретар и заменик секретара. Остали чланови Преговарачке групе су представници: Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства одбране, Министарства финансија, Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства привреде, Министарства здравља, Института за стандардизацију, Агенције за енергетику, Агенције за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклеарну сигурност, Комисије за заштиту конкуренције, Републичке дирекције за робне резерве, Републичког завода за статистику, Републичког секретеријата за законодавство и Министарства за европске интеграције.
Која је корист и резултат за Србију?
Значај области енергетике огледа се у чињеници да је још 2006. године ступио на снагу Уговор о оснивању енергетске заједнице и да је Република Србија од тада, на известан начин, већ у ЕУ: преко тела Енергетске заједнице (ЕнЗ) стално се прати и извештава о степену усклађености прописа из области енергетике са правним тековинама ЕУ. Уговор о оснивању Енергетске заједнице потврђен је кроз Споразум о стабилизацији и придруживању, којим је истакнута нужност регионалне сарадње у овој области.
Како је главни задатак Уговора о оснивању Енергетске заједнице стварање стабилног правног, економског и енергетског оквира, Србија ће приступањем ЕУ обезбедити сигурност снабдевања енергијом, привући инвестиције у енергетску инфраструктуру, унапредити заштиту животне средине и створити јединствен регулаторни простор за трговину енергентима. С тим циљем су успостављена три нивоа обавеза:
- имплементација релевантних правних тековина Европске уније(acquis communautaire) у енергетици, заштити животне средине, коришћењу обновљивих извора енергије и заштити конкуренције,
- успостављање посебног регулаторног оквира који ће омогућити ефикасно функционисање тржишта унутар Енергетске заједнице и повезивање са тржиштем Европске уније и
- стварање тржишта енергије која се преноси мрежама без унутрашњих граница, унутар кога ће бити развијена координација узајамне помоћи у случају поремећаја у енергетским мрежама или спољних поремећаја и могућност стварања заједничке политике трговине енергијом са учесницима на тржиштима ван ЕУ и Енергетске заједнице.
Области рада Енергетске заједнице су: старање о остваривању уговорних обавеза, електрична енергија, гас, инвестиције, сигурност снабдевања, обновљиви извори енергије, енергетска ефикасност, заштита животне средине, конкуренција, социјална питања, нафта, као и решавање спорова насталих у вези са Уговором. Кроз рад тела ЕнЗ Србија утиће на енергетску политику региона.
Експланаторни скрининг за поглавље 15 одржан је од 29. до 30. априла 2014. године.
Билатерални скрининг за поглавље 15 одржан је од 11. до 12. јуна 2014. године.
претходнo поглавље
