ПОГЛАВЉЕ 21 – ТРАНСЕВРОПСКЕ МРЕЖЕ

Теме поглавља и преговора

Идеја трансевропских мрежа појавила се први пут крајем осамдесетих година у контексту Јединственог европског тржишта. Велико тржиште, уз слободу кретања људи, роба, услуга и капитала, подразумевало је повезаност регионалних и националних мрежа модерном и ефикасном инфраструктуром. Стварање трансевропских мрежа је значајан елемент економског раста и повећања запослености у Европској унији. Уговор о функционисању Европске уније, у одељку XVI, члановима 170-172, даје правни основ за успостављање трансевропских мрежа у области транспорта, енергетике и телекомуникација. Њиме је дефинисано да је циљ ЕУ промовисање међуповезаности и инетроперабилности националних мрежа, као и приступа тим мрежама. 

Трансевропске транспортне мреже (ТЕН-Т) доприносе одрживом и мултимодалном развоју транспортног система и отклањају евентуалне застоје при одвијању саобраћаја. Транспортне мреже играју велику улогу у обезбеђивању одрживе мобилности, спајајући конкурентску способност Европске уније и добробит становника Европске уније, уз истовремено обезбеђивање транспорта робе и путника. Имајући у виду пораст броја држава чланица који се очекује до 2020. године, утврђена је листа приоритетних транснационалних пројеката у складу са њиховим стратешким значајем. Нова инфраструктурна политика ЕУ предвиђа формирање “core network” до 2030. године, која ће обухватати 9 главних коридора. Циљ је трансформација конекција на линији исток-запад, унапређење инфрастурктуре граничних прелаза, унапређење функционисања различитих видова саобраћаја и допринос циљевима Европске уније у области климатских промена. 

Трансевропске енергетске мреже (ТЕН-Е) обухватају пренос и складиштење гаса, као и пренос електричне енергије, и у великој мери доприносе постојању интегрисаног тржишта електричне енергије и гаса. ТЕН-Е треба да одговоре на све већи значај сигурности и диверзификације снабдевања Уније енергијом, обухватајући енергетске мреже држава чланица и држава кандидата, и обезбеђујући усклађени рад енергетских мрежа ЕУ и суседних земаља. Главни циљеви политике у овој области су сигурност снабдевања и функционално унутрашње тржиште енергије. Ово је дефинисано у смерницама за трансевропске енергетске мреже из 2006. године, којима су утврђени и рангирани по важности приоритетни пројекти, пројекти од заједничког интереса и пројекти од европског интереса у овој области.

Трансевропске телекомуникационе мреже се углавном односе на развој мрежа и дистрибуцију повезаних услуга у оквиру одређеног програма Уније.

Институције које учествују у Преговарачкој групи за трансевропске мреже

Институција која је носилац ове Преговарачке групе је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, одакле су именовани председник, заменик председника, секретар и заменик секретара преговарачке групе. Остали чланови Преговарачке групе су представници: Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства рударства и енергетике, Министарства пољопривреде и заштите животне средине,  Министарства финансија, Министарства одбране, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Директората цивилног ваздухопловства, Агенције за безбедност саобраћаја, Агенције за енергетику, Републичког завода за статистику, Института за стандардизацију, Дирекције за железнице, Републичког секретаријата за законодавство и Министарства за европске интеграције.