ПОГЛАВЉЕ 23 – ПРАВОСУЂЕ И ОСНОВНА ПРАВА

Теме поглавља и преговора

Када је реч о поглављу Правосуђе и основна права, потребно је истаћи да је то ново поглавље, уведено након петог и шестог таласа проширења Европске уније 2004. и 2007. године. Претходно  је постојало једно поглавље за област правосуђа и унутрашњих послова, које је већ у случају приступних преговора са Хрватском подељено на два –Правосуђе и основна права (поглавље 23) и Правда, слобода и безбедност (поглавље 24). Пре свега, материја о којој се преговара у овом поглављу односи се на испуњавање политичких критеријума који су основни предуслов даљих европских интеграција држава у процесу приступања. Веома је мали број прописа на нивоу Европске уније који регулишу материју која је обухваћена овим поглављем, јер је највећим делом остављено државама чланицама да на најбољи начин уреде ова питања и да кроз најбољу европску праксу поштују стандарде који су темељне вредности на којима почива Европска унија.

Узимајући у обзир и нови приступ преговорима, који у центар преговарачког процеса ставља владавину права, Република Србија ће у спровођењу реформи у поглављима Правосуђе и основна права и Правда, слобода и безбедност морати да достигне висок ниво испуњености критеријума – за које ће државе чланице сматрати да су у складу са стандардима који постоје у оквиру ЕУ.

Ово поглавље има четири основна дела, и то су: реформа правосуђа, борба против корупције, основна права и права грађана ЕУ.

Реформа правосуђа обухвата неопходност да оно постане независно, непристрасно, ефикасно, одговорно и професионално. Независност се пре свега огледа у начину избора судија и тужилаца, који мора бити ослобођен од било каквог политичког утицаја. Високи савет судства и Државно веће тужилаца, као највиша тела у правосуђу, морају бити независни. Непристрасност се обезбеђује кроз прецизно дефинисан систем напредовања у каријери, али и потпуно аутоматизован систем додељивања предмета. Ефикасност се односи на дужину трајања поступка. Многе државе кандидати се суочавају са великим бројем заосталих предмета. Србија у томе није изузетак, те ће решавање овог питања умногоме допринети позитивној оцени ефикасности правосуђа. Потребно је направити адекватан систем, како би се тај заостатак постепено смањивао и како би то омогућило већу правну сигурност у смислу остваривања заштите права кроз суђење у оптималном року. Јасно постављен систем одговорности носилаца правосудних функција такође је неопходан предуслов да посао који обављају доноси резултате у заштити права грађана. Професионалност носилаца правосудних функција се пре свега огледа у томе да добро познају законодавство које треба да примењују. То се постиже сталном обуком судија и тужилаца, која ће посебно бити усмерена на европско законодавство, које ће датумом пријема постати позитивно законодавство РС.

Борба против корупције обухвата неколико аспеката, и то превентивно деловање, репресију у смислу процесуирања кривичних дела корупције и институционални оквир, који мора бити постављен тако да обезбеди ефикасно решавање овог питања. Под превенцијом се првенствено мисли на уклањање свих могућих ризика који погодују корупцији. То значи унапређење правног и институционалног оквира како би се смањила могућност корупције. Преговори на подручју превенције корупције обухватиће следеће области: спречавање сукоба интереса, финансирање политичких партија, поступке јавних набавки, приступ информацијама од јавног значаја, професионализацију државне управе, али и многа друга питања која се већ низ година наводе у извештајима о напретку које објављује Европска комисија. Када је реч о репресији, биће потребно показати ефикасну борбу против корупције на свим нивоима, у смислу процесуирања и кажњавања због коруптивних кривичних дела. Уз статистику, која ће бити доказ о резултатима борбе против корупције, биће потребно ојачати административну структуру – и то полиције, тужилаштва и судства – када се ради о процесуирању ових кривичних дела.

Основна права обухватају читав спектар обезбеђивања заштите људских и мањинских права. Европска повеља о људским правима и слободама је део правних тековина Европске уније, што је уведено чланом 6. Лисабонског уговора и представља примарно право Европске уније јер има исту правну снагу као оснивачки уговори. Међутим, када је реч о темељним вредностима на којима почива ЕУ – а то је заштита људских права – правне тековине Европске уније обухватају и све међународне инструменте у овој области, а пре свега међународне инструменте усвојене у оквиру Савета Европе и Уједињених нација. Свакако најзначајнију улогу има Конвенција Савета Европе о заштити људских права и основних слобода из 1950. године, али и низ других конвенција које је Савет Европе усвојио на тему заштите мањина, културних права, заштите деце, заштите података и др. Европска унија усмерава пажњу и очекује значајан напредак у областима: спречавања свих облика дискриминације, заштите права националних мањина, побољшања положаја Рома, права ЛГБТИ популације, остваривања слободе медија, заштите права деце, заштите права жена, заштите особа са инвалидитетом, приступа правди, реформе затворског система, спречавања тортуре, заштите избеглица и интерно расељених лица, решавања питања несталих лица, заштите података о личности.

Права грађана ЕУ се односе и на преузимање правних тековина Европске уније којима је регулисано како се гласа и кандидује за изборе за Европски парламент, али и за изборе на локалном нивоу у оквиру Европске уније. У овој области се дефинише и  право слободног кретања и пребивалишта у оквиру Европске уније, што подразумева и дипломатску и конзуларну заштиту грађана ЕУ од стране дипломатско-конзуларног представништва било које државе чланице.

Институције које учествују у Преговарачкој групи за правосуђе и основна права

Преговарачком групом за поглавље 23 – Правосуђе и основна права – председава Министарство правде, а чине је представници следећих институција: Министарства унутрашњих послова, Министарства спољних послова, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства одбране, Министарства културе и информисања, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства рударства и енергетике, Министарства здравља, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства финансија, Кабинетa министра без портфеља задуженог за европске интеграције, Агенције за борбу против корупције, Комесаријата за избеглице и миграције, Канцеларије за људска и мањинска права, Високог савета судства, Државног већа тужилаца, Републичког секретаријата за законодавство, Управе за јавне набавке, Агенције за реституцију, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, Повереника за заштиту равноправности, Врховног касационог суда, Републичког јавног тужилаштва, Правосудне академије, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Министарства за европске интеграције.

Експланаторни скрининг за поглавље 23 одржан је од 25. до 26. септембра 2013. године.

Билатерални скрининг за поглавље 23 одржан је од 9. до 10. децембра 2013. године.

Поглавље 23 отворено je на трећој Међувладиној конференцији између Србије и ЕУ која је одржана у Бриселу 18. јула 2016. године.

претходнo поглавље | следеће поглавље