ПОГЛАВЉЕ 25 – НАУКА И ИСТРАЖИВАЊЕ
Теме поглавља и преговора
Циљ политике ЕУ у области науке и истраживања је стварање научног и технолошког система као једног од кључних чинилаца одрживог и привредног развоја. Правне тековине ЕУ у области науке и истраживања, у складу са Уговором о функционисању ЕУ, захтевају од држава чланица да предузму кораке и спроведу потребне активности да би се реализовао Европски истраживачки простор, као и да предузму неопходне мере да обезбеде примену Оквирног програма за истраживање и иновације - Хоризонт 2020 34.
Начелно посматрано, правне тековине ЕУ на пољу науке и истраживања не захтевају транспозицију правила ЕУ у национални правни поредак. Успешно спровођење правних тековина ЕУ на овом подручју углавном подразумева испуњавање услова који су неопходни ради делотворног учешћа у програмима истраживања, ради интегрисања у Европски истраживачки простор и ради доприноса Унији иновација. Неопходни су добри административни капацитети, као и изврсност у науци, да би се успешно спроводили пројекти истраживања и иновација заједно са истраживачким субјектима из држава чланица ЕУ и међународним партнерима.
Истраживачка политика у ЕУ има за циљ да ојача научне и технолошке основе Европске уније, стварањем Европског истраживачког простора у коме се истраживачи, научна и технолошка сазнања слободно крећу и које подстичу конкурентност (укључујући ту и своје привреде), промовишући све неопходне истраживачке активности, обавезно укључујући ту и мере које се заснивају на другим политикама ЕУ. На путу ка Европском инстраживачком простору важно је да земље кандидати у потпуности учествују у оквирним програмима истраживања.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за науку и истраживање
Председник, заменик председника, секретар и заменик секретара Преговарачке групе за науку и истраживање именују се из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Чланови Преговарачке групе су представници следећих органа и организација: Министарства омладине и спорта, Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства здравља, Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Министарства културе и информисања, Министарства одбране, Центра за промоцију науке, Фонда за иновациону делатност, Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, Републичког секретаријата за законодавство и Министарства за европске интеграције.
Која је корист и резултат за Србију?
Приступањем научном систему Европске уније, државама чланицама се отварају могућности пуноправног учешћа у програмима ЕУ за науку и истраживање, што омогућава укључивање њених научника у међународне пројекте и обезбеђивање додатних средстава за финансирање истраживања. Укупном напретку и побољшању квалитета живота у великој мери доприносе заједнички програми деловања у науци, истраживању и иновацијама. На тај начин земље чланице ЕУ могу постизати боље заједничке резултате и виши ниво конкурентности на глобалном плану.
Експланаторни скрининг за поглавље 25одржан је 6. октобра 2014. године.
Билатерални скрининг за поглавље 25 одржан је 1. децембра 2015. године.
Поглавље 25 отворено je и привремено затворено на четвртој Међувладиној конференцији између Србије и ЕУ која је одржана у Бриселу 13. децембра 2016. године.
| 37 | http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?qid=1438584214967&uri=CELEX:32013R1291 |
претходнo поглавље
