ПОГЛАВЉЕ 27 – ЖИВОТНА СРЕДИНА

Теме поглавља и преговора

Политика животне средине ЕУ³⁵ има за циљ да промовише одрживи развој и очува животну средину за садашње и будуће генерације. Директне користи које доноси ова политика су опште: боље здравље становништва, очување природних ресурса, конкурентна привреда, бољи квалитет живота. Важан део политике ЕУ је и борба против климатских промена на глобалном нивоу.

Политика ЕУ у области животне средине заснива се на начелима превентивног деловања (пре него што штета, односно загађење, настане), начелу „загађивач плаћа“ (кад год је могуће, трошкове заштите животне средине треба да сноси приватно или физичко лице које угрожава животну средину, а не друштво у целини), борби против нарушавања животне средине на самом извору загађења (где је једноставније и економичније уклонити последице загађења), заједничкој одговорности између ЕУ и држава чланица (јер је надлежност за ову област подељена између ЕУ и држава чланица) и укључивању заштите животне средине у друге политике ЕУ (као што су пољопривреда, транспорт, енергетика).

Прописи ЕУ из области животне средине су изузетно обимни и чине приближно једну трећину укупног броја прописа ЕУ. Ови прописи покривају област заштите животне средине хоризонтално (процена утицаја на животну средину, доступност информација, учешће јавности), односно кроз секторе: квалитет ваздуха, управљање отпадом, квалитет воде, заштита природе, контрола индустријског загађења и управљање ризиком, хемикалије, климатске промене, заштита од буке и цивилна заштита.

Преношење прописа Европске уније у национални правни систем је само први корак у процесу прилагођавања ЕУ стандардима. ЕУ политика заштите животне средине подразумева и адекватну примену и спровођење прописа – на националном, али и локалном нивоу. Неопходне су значајне инвестиције, услед административних трошкова, улагања у инфраструктуру, као и одржавања постројења. Очекује се да ће у процесу преузимања ЕУ стандарда највећи трошак бити у сектору водâ, након  чега следе сектори отпада и индустријског загађења. Значајан део трошкова достизања ЕУ стандарда  финансираће се кроз фондове ЕУ (Национална стратегија Републике Србије за апроксимацију у области животне средине)³⁶.

Имајући у виду искуства из претходних проширења ЕУ, постоји велика вероватноћа да ће Србија у склопу преговора затражити од ЕУ одобрење прелазних рокова за примену и спровођење ЕУ стандарда у овој области.

Институције које учествују у Преговарачкој групи за животну средину

Преговарачком групом за животну средину председава државни секретар из Министарства пољопривреде и заштите животне средине. Заменик председника, секретар и заменик секретара су представници истог министарства. Остали чланови Преговарачке групе су представници следећих државних институција: Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства рударства и енергетике, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства здравља, Министарства унутрашњих послова, Министарства правде, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Републичког геодетског завода, Директората за цивилно ваздухопловство Републике Србије, Агенције за безбедност саобраћаја, Републичког хидрометеоролошког завода, Републичког завода за статистику, Републичког геодетског завода, Института за стандардизацију Србије, Завода за заштиту природе Србије, Републичког секретаријата за законодавство, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом и Министарства за европске интеграције.

Као и када је реч о другим преговарачким групама, председник ПГ 27 може, уколико постоји потреба, да позове представнике других организација да учествују у раду Преговарачке групе.

Као и у случају других преговарачких група, председник ПГ 27 може, уколико постоји потреба, да позове представнике других организација да учествују у раду Преговарачке групе.

Експланаторни скрининг за поглавље 27 одржан је од 15. до 19. септембра 2014. године.

Билатерални скрининг за поглавље 27 одржан је од 17. до 21. новембра 2014. године

претходнo поглавље | следеће поглавље