ПОГЛАВЉЕ 30 – ЕКОНОМСКИ ОДНОСИ СА ИНОСТРАНСТВОМ
Теме поглавља и преговора
Поглавље 30 се односи на прописе о Заједничкој трговинској политици, прописе који се примењују на спољну трговину – укључујући царине, обавезе из чланства у Светској трговинској организацији, све трговинске споразуме Европске уније са трећим државама –као и на развојну и хуманитарну помоћ коју ЕУ пружа земљама у развоју и најмање развијеним земљама.
Заједничка трговинска политика има посебан политички значај као спољни аспект унутрашњег тржишта и она, у великој мери, произлази из уговора закључених у оквиру СТО. Чланство у СТО представља један од кључних корака интеграције земље у модерне међународне економске токове, а истовремено је и важан елемент подршке процесу унутрашњих економских реформи, као и неопходан корак за приступање Европској унији.
Законодавство ЕУ у овој области се углавном директно примењује у државама чланицама, односно не захтева се преношење у домаће законодавство. Државе чланице су у потпуности препустиле Заједничку трговинску политику Европској унији, што значи да је за њу искључиво задужена Европска комисија (Генерални директорат за трговину50). Ово законодавство је углавном настало из мултилатералних и билатералних трговинских обавеза ЕУ, као и из неколико аутономних преференцијалних трговинских мера. Међутим, у овој области постоји и неколико прописа из домена извозних кредита и робе са двоструком наменом51 и они захтевају преношење у домаће законодавство. Од држава кандидата за чланство у ЕУ се тражи да прогресивно усклађују своју политику према трећим земљама и позиције у међународним организацијама с политикама и позицијама усвојеним од стране ЕУ и њених држава чланица.
На подручју развојне помоћи, државе чланице морају да се придржавају законодавства и међународних обавеза ЕУ и морају да обезбеде капацитете за учествовање у развојним и хуманитарним програмима и пројектима ЕУ.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за економске односе са иностранством
Преговарачку групу за економске односе с иностранством воде представници Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Председник, заменик председника, секретар и заменик секретара именују се из тог министарства, које је, према Закону о министарствима, надлежно за економске односе с иностранством. Остали чланови Преговарачке групе су представници следећих органа и организација: Министарства спољних послова, Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства унутрашњих послова, Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Министарства одбране, Агенције за осигурање и финансирање извоза Републике Србије, Агенције за безбедност саобраћаја, Републичког секретаријата за законодавство и Министарства за европске интеграције.
Поглавље 30 спада у релативно лакша поглавља. Након приступања, Србија ће имати обавезу да поступа у складу са Заједничком трговинском политиком Европске уније. Србија ће бити део царинске уније и мораће да примењује све споразуме о слободној трговини, и све засебне (преференцијалне и непреференцијалне) трговинске режиме које ЕУ додели одређеним државама ван ЕУ, укључујући општи систем преференцијала (Generalised System of Preferences - GSP52). Србија ће даном приступања ЕУ почети да примењује уговоре које је ЕУ склопила са трећим земљама, што ће значити и ревизију свих уговора које Србија има са трећим земљама. То значи да ће Србија морати да раскине све постојеће споразуме о преференцијалној трговини са државама ван ЕУ (ЦЕФТА53, ЕФТA, царинска унија Русија-Белорусија-Казахстан и Турска) и да усклади све друге споразуме, укључујући и непреференцијалне трговинске споразуме, са обавезама које проистичу из чланства у ЕУ. Примера ради, Србија ће морати да укине царине у трговини са Чилеом, јер ЕУ са том земљом има уговор о слободној трговини, док ће Босна и Херцеговина, са којом Србија има договорену нулту царинску стопу за већину робе, почети да наплаћује царине на српску робу, као што наплаћује на одређену робу из Европске уније (које у том тренутку има на основу споразума са ЕУ). Поред наведеног, Србија ће постати чланица Европске економске зоне (ЕЕЗ) и имаће обавезу да примењује све међународне трговинске споразуме ЕУ.
Потребно је да Србија оконча преговоре са СТО, који подразумевају доношење одређених закона којима би се отклониле препреке слободној трговини (на пример Закон о генетички модификованим организмима), као и да заврши билатералне преговоре о висини царина и о приступу тржишту услуга са појединим земљама (не преговара се са свим земљама чланицама СТО, већ само са онима које то затраже).
Окончањем преговора са ЕУ учврстиће се могућност склапања различитих облика стратешких савеза и заједничких улагања српских партнера с партнерима из осталих држава чланица ЕУ ради заједничког наступа на трећим тржиштима.
Експланаторни скрининг за поглавље 30 одржан је 2. јула 2014. године.
Билатерални скрининг за поглавље 30 одржан је 9. октобра 2014. године.
Поглавље 30 отворено je на Међувладиној конференцији између Србије и ЕУ одржаној у Бриселу, 11. децембра 2017. године.
претходнo поглавље
