ПОГЛАВЉЕ 31 – СПОЉНА, БЕЗБЕДНОСНА И ОДБРАМБЕНА ПОЛИТИКА
Теме поглавља и преговора
Заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ настала је Уговором из Мастрихта, а посебно је ојачана Уговором из Лисабона, јер ЕУ тежи да говори једним гласом када се ради о спољној политици. Углавном је заснована на једногласности држава чланица, и то је механизам за усвајање заједничких декларација и смерница за политичка и безбедносна питања која воде ка заједничкој дипломатској акцији и ка предузимању заједничких акција. Усвајају се одлуке којима се дефинише однос ЕУ према одређеним питањима и мере за спровођење Заједничке спољне и безбедносне политике, укључујући и санкције.
Високи представник за спољне послове и безбедносну политику задужен је за спровођење Заједничке спољне и безбедносне политике, што је уведено Уговором из Лисабона. Основана је и Европска служба за спољну акцију (ЕЕАS - European External Action Service), као европска дипломатска служба и подршка Високом представнику. Ова служба има преко 140 делегација и канцеларија широм света које штите и промовишу интересе ЕУ.
Осим дипломатске акције, основни правци деловања у оквиру овог поглавља су Заједничка безбедносна и одбрамбена политика, рестриктивне мере и контрола наоружања.
- Заједничка безбедносна и одбрамбена политика – Европска унија нема своју војску, али у случајевима кризе у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике образује снаге које доприносе разоружању, имају хуманитарне задатке, дају војне савете и помоћ, раде на спречавању сукоба и одржавању мира, управљају кризама, укључујући стварање мира и стабилизације након конфликата. Цивилне и војне мисије ЕУ су отворене и за учешће представника других држава те стога РС одлучује у којој мери ће учествовати у којој мисији и то већ и сада чини.
- Рестриктивне мере – За случај да нека држава крши међународно право или људска права, као и да не поштује основне демократске вредности и владавину права, Европска унија има систем рестриктивних мера, тачније санкција, које су у распону од дипломатских до економских мера. Од државе кандидата се очекује да се у процесу преговора усклади са системом рестриктивних мера које су предвиђене у ЕУ.
- Контрола наоружања – У оквиру ове теме разговора се о сузбијању илегалне трговине свим типовима оружја и прихватању свих међународних стандарда у овој области. ЕУ види мало и лако наоружање као највећу претњу по безбедност – како држава, тако и појединаца.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за спољну, безбедносну и одбрамбену политику
Преговарачком групом за спољну, безбедносну и одбрамбену политику председава Министарство спољних послова, а чине је представници следећих органа и организација: Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова, Министарства правде, Министарства финансија, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарствa трговине, туризма и телекомуникација, Кабинета министра без портфеља задуженог за европске интеграције, Безбедносно-информативне агенције, Републичког секретаријата за законодавство и Министарства за европске интеграције.
Која је корист и резултат за Србију?
Кроз преговарачки процес ће се радити на смањењу илегалног поседовања малог и лаког наоружања, што ће довести до веће безбедности грађана. Србија ће учествовати у заједничким акцијама ЕУ за управљање кризама и спречавање конфликата. Радиће се на спречавању илегалне трговине оружјем, што ће на глобалном нивоу довести до спречавања употребе нуклеарног, хемијског и биолошког оружја.
Експланаторни скрининг за поглавље 31 одржан је 15. јула 2014. године.
Билатерални скрининг за поглавље 31 одржан је 10. октобра 2014. године.
претходнo поглавље
