ПОГЛАВЉЕ 34 – ИНСТИТУЦИЈЕ
Теме поглавља и преговора
Основна тема овог поглавља – о коме се разговора на крају преговарачког процеса, када је већ извесно да ће држава кандидат постати држава која приступа ЕУ – је учешће будуће државе чланице у раду институција Европске уније. То подразумева да се одреди колико представника и у којој институцији ће имати држава која приступа Европској унији, али и на који начин ће гласати у одређеним телима и како се рачуна број гласова које ће имати та држава.
Основно што се одређује је број гласова у Европском савету и Савету министара Европске уније. Прецизно се утврђује који број гласова ће будућа држава чланица имати када се одлучује у оквиру Савета у случајевима када се одлуке доносе квалификованом већином. Европски савет је тело које чине шефови држава и влада држава чланица ЕУ. Савет министара ЕУ има више формата, у зависности од теме, али ово тело увек чине министри држава чланица, с тим што могу бити из различитих ресора.
Европска комисија је сада састављена од онолико комесара колико има држава чланица Европске уније, тако да је свака држава приступањем добила могућност да добије и једног комесара који ће бити држављанин те државе.
Европски парламент је институција за коју се посланици који га чине бирају на непосредним изборима . Држава ступањем у чланство има право да њени држављани буду бирани за чланове Европског парламента, као и да њени грађани гласају. Лисабонски уговор је одредио укупан број посланика Европског парламента. Колико ће свака држава чланица имати посланика у ком сазиву, одређује Савет ЕУ – пре сваких избора, који се одржавају сваких седам година.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за институције
Преговарачком групом за институције председава Министарство за европске интеграције, а чине је представници следећих органа и организација: Министарства спољних послова, Министарства правде, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства финансија и Републичког секретаријата за законодавство.
Која је корист и резултат за Србију?
Након приступања, нова држава чланица стиче право да именује судију у Суд Европске уније, затим гувернер Народне банке сваке државе чланице учествује у раду Европске централне банке, у Европском ревизорском суду свака држава чланица има члана, такође и у Европском економском и социјалном комитету, Комитету региона, а добија и место члана Савета гувернера Европске инвестиционе банке, и члана у научно-техничком одбору Евроатома.
Низ тела, агенција, одбора и група постају доступни држави чланици ЕУ. Тачније, представници држава чланица учествују у њиховом раду, а на основу правних аката којима су формирани и у складу са процедуром која је тим актима дефинисана.
Још једна од значајних тема која је прецизирана у овом поглављу је питање језика будуће државе чланице. У оквиру овог поглавља биће потврђено да српски језик постаје званични језик Европске уније. То значи да ће целокупна правна тековина морати да постоји и на српском језику, и то ће бити правно обавезујућа верзија, с обзиром да ће српски језик бити службени језик ЕУ – што значи језик оснивачких уговора и правних тековина ЕУ.
претходнo поглавље
