ПОГЛАВЉЕ 26 – ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРА
Теме поглавља и преговора
Области образовања и обука, младих и културе првенствено су у надлежности земаља чланица Европске уније. Уговор о функционисању Европске уније предвиђа да Европска унија треба да поспешује сарадњу земаља чланица и да подржава и употпуњује њихов рад, уз пуно поштовање њихове одговорности за садржаје који се изучавају, организацију образовања и стручног усавршавања, као и њихове националне и регионалне културне разноликости.
Полазећи од наведеног, правне тековине ЕУ у области образовања и културе састоје се пре свега од оквира за сарадњу, који чине програми
и отворени метод координације који треба да допринесе приближавању националних политика и остваривању заједничких циљева. У областима образовања и омладине државе чланице треба да обезбеде ваљано управљање децентрализованим програмима ЕУ. Правне тековине ЕУ такође налажу државама чланицама да омогуће образовање деце радника миграната који долазе из других земаља чланица, као и да спрече дискриминацију држављана чланица ЕУ.
Када је реч о области културе, Унескова Конвенција о заштити и подстицању разноликости културног израза из 2005. године, коју су чланице ЕУ ратификовале, представља главну компоненту правних тековина Европске уније. ЕУ такође помаже промовисање тема у вези за спортом у Европи.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за образовање и културу
Председник, заменик председника, секретар и заменик секретара Преговарачке групе за образовање и културу именују се из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Чланови Преговарачке групе су представници следећих органа и организација: Министарства културе и информисања, Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства омладине и спорта, Републичког секретаријата за законодавство, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Националног савета за високо образовање, Националног просветног савета, Завода за унапређивање образовања и васпитања, Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, Фондације ТЕМПУС – Темпус канцеларије у Србији и Министарства за европске интеграције.
Која је корист и резултат за Србију?
Потребно је да све државе чланице успоставе националне агенције и да одреде национална тела за надзор над имплементацијом релевантних програма ЕУ, на пример тренутно „Еразмус +“. Поред достављања информација и саветовања корисника, ове националне агенције управљају већим делом програмских активности као финансијски посредници у име Европске комисије и одговорне су за пуно спровођење пројектног циклуса у активностима које се финансирају из ових програма.
Када је реч о политикама у области културе, применом начела из члана 167. Уговора о функционисању Европске уније, омогућиће се развој, очување и промовисање културне разноликости.
Експланаторни скрининг за поглавље 26 одржан је 20. фебруара 2014. године.
Билатерални скрининг за поглавље 26 одржан је 4. априла 2014. године.
Поглавље 26 отворено je и привремено затворено на петој Међувладиној конференцији између Србије и ЕУ која је одржана у Бриселу 27. фебруара 2017. године.
претходнo поглавље
