ПОГЛАВЉЕ 22 – РЕГИОНАЛНА ПОЛИТИКА И КООРДИНАЦИЈА СТРУКТУРНИХ ИНСТРУМЕНАТА
Теме поглавља и преговора
Поглавље 22 обухвата прописе који се односе на планирање и спровођење кохезионе политике ЕУ, коришћењем европских структурних и инвестиционих фондова. Реч је о уредбама којима се дефинишу конкретни циљеви кохезионе политике ЕУ за период 2014–2020, фондови за њену реализацију (Европски фонд за регионални развој, Европски социјални фонд и Кохезиони фонд), активности које могу бити финансиране (попут изградње и унапређења инфраструктуре, развоја образовања и стручног усавршавања, истраживања, иновација, предузетништва итд.), принципи и правила
за пружање подршке и износ расположивих финансијских средстава, са методологијом/критеријумима за утврђивање износа
подршке државама чланицама ЕУ. Овим прописима такође је утврђен и неопходни стратешко-програмски оквир, односно конкретни програмски документи (партнерски споразум
и оперативни програми), које је неопходно усагласити са Европском комисијом, и институционални оквир за управљање наведеним програмима.
Институције које учествују у Преговарачкој групи за регионалну политику и координацију структурних инструмената
Преговарачком групом за регионалну политику и координацију структурних инструмената руководи представник Министарства за европске интеграције.
У рад Преговарачке групе за поглавље 22 укључени су представници: Министарствa за европске интеграције, Генералног секретаријата Владе, Министарства финансија, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства привреде, Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства рударства и енергетике, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Републичког секретаријата за законодавство, Републичког секретаријата за јавне политике, Републичког завода за статистику, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, Канцеларије за ревизију система управљања средствима Европске уније и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.
Која је корист и резултат за Србију?
Успостављање система за управљање фондoвима/програмима у функцији укупног развоја државе чланице представља окосницу овог поглавља. Будући да је реч о систему који треба да обезбеди ефективно, ефикасно и видљиво коришћење фондова за потребе реализације економског и друштвеног развоја држава чланица, успостављање овог система – укључујући питања планирања/програмирања, спровођења, праћења и евалуације и финансијског управљања и контроле – представља значајан изазов. О овоме посебно сведоче искуства држава чланица које су 2007. године приступиле ЕУ, постајући заправо нето контрибутори/нето даваоци уместо нето корисника буџета ЕУ, услед слабе апсорпције средстава.
Разлог за слабу апсорпцију лежи у чињеници да се ове земље нису на најбољи начин припремиле за постприступни период и могућност коришћења вишеструко већих фондова, који на годишњем нивоу могу износити чак до 2,5% бруто националног дохотка према предлогу за период 2014–2020. Из овог разлога, основни инструмент финансијске помоћи ЕУ у претприступном периоду, ИПА, наводи као један од два стратешка циља – поред подршке спровођењу политичких, економских, правних и институционалних реформи – и припреме за спровођење кохезионе политике ЕУ. Европска унија у континуитету подржава напоре на спровођењу активности које су усмерене ка успостављању система за индиректно управљање (претприступним)
фондовима
у Републици Србији, као окосници будућег система за управљање постприступним – структурним фондовима и Кохезионим фондом ЕУ.
Експланаторни скрининг за поглавље 22 одржан је од 1. до 2. октобра 2014. године.
Билатерални скрининг за поглавље 22 одржан је од 28. до 29. јануара 2015. године.
| 36 | Однос између алоцираних (намењених/издвојених) и плаћених средстава за период 2007 - 2013. године из структурних и кохезионих фондова у Румунији је износио свега 26% а у Бугарској 40%. |
претходнo поглавље
